NIJE ŠALA: Najlojalniji u Srbiji, 13. na svetu! Lučke je dobanovački Maldini, od pete godine je u istom klubu i vernost mu je drugo ime!

Vernost je osobina koja se u modernom fudbalu potpuno izgubila.

Pravi fudbalski romantici sećaju se igrača poput Maldinija, Totija, Del Pjera, Raula, Kasiljasa… Fudbalera koji su bili spremni da ceo svoj život posvete jednom klubu.

Neki su u tome uspeli, neki su doživeli bolnu sudbinu i nepravdu, pa su karijeru morali da završe van svoje kuće.

Sada je teško zamisliti da igrač ostane u istom klubu tokom čitave karijere, kako u vrhunskim svetskim ligama, tako i u onim amaterskim. Ipak, neverovatnih primera ima, a jedan od njih dolazi iz Dobanovaca. Slobodan Lučić i dalje nastupa za Budućnost, klub u koji je došao još dok je bio u vrtiću. Čak je i prema sajtu Transfermarkt zvanično najlojalniji srpski fudbaler, a na 13. je mestu kada se svi igrači planete uzmu u obzir!

– Neko vreme smo Mesi i ja bili veoma blizu, ali otišao je iz Barselone pa sam sad ispred – uz osmeh je počeo priču Lučić.

Za Meridian sport otkrio je kako je prvi put stigao na, tada ne toliko travnati, teren u Dobanovcima:

– Počeo sam da treniram zbog starijeg brata, on je trenirao sa petlićima, a ja sam bio klinac, 4,5 godina, bilo mi je zanimljivo. Tako je krenuo i u školu pa sam i ja krenuo ranije, bilo mi je zanimljivo.

Momak rođen 23. februara 1988. godine prošao je sve mlađe kategorije Budućnosti, a za prvi tim je debitovao – golom!

– Sećam se debija, bilo je to 12. septembra 2004. protiv Teleoptika. Srpsku ligu smo igrali, imao sam 16 godina, odigrao 45 minuta, dao gol, a onda me je trener izveo „da ne izgorim“ – prisetio se Lučić, pa nastavio:

– Igrao sam protiv Marinkovića, Veselinovića, Babovića, Pajovića, svi oni su igrali za reprezentaciju. Jovšić je branio… I bilo mi je zanimljivo da se kao klinac iz Dobanovaca odmerim sa nekim ko je došao iz škole Partizana i planiran je za A reprezentaciju. U to vreme ko je imao 20 godina bio je mlad, a ja sam sa 16 debitovao! Gol sam dao rukom, bio je neki centaršut sa leve strane ja sam natrčao, ruka mi je bila na butini… Ali nisu se puno bunili. Bilo je 2:2 na poluvremenu, a na kraju smo izgubili 2:4.

Debi je mogao da dođe i par nedelja pre.

– Igrao sam za kadete tada, priključili su me za prvi tim, bio sam na klupi nedelju, dve pre toga protiv Mladenovca. U petom minutu sam otišao na zagrevanje ali nisam ušao.

PONUDA JE BILO, ALI…

Prosto je neverovatno da neko ostane toliko dugo u jednom klubu, posebno u Srbiji.

– Nameštalo se da ostanem. Bilo je ponuda, bilo je perioda i da sam ja želeo samo da ostanem, nekada bih poželeo da idem. Ali sam ostao. Bilo je ponuda iz Superlige, bilo je i za inostranstvo… U jednom trenutku sam samo želeo da ostanem, kad smo ušli u Prvu ligu 2016. godine, bio sam srećan ovde. Ali iz ove perspektive… Možda ipak treba menjati klubove – surovo iskreno istakao je Lučić, pa objasnio:

– Neki poštuju i cene to što sam ceo život u Dobanovcima. Sa druge strane, neki to uopšte ne cene. Ostaje žal što nisam imao priliku da zaigram Superligu ili da se oprobam u inostranstvu. Mnogo se propuštenih stvari desilo da bih postao legenda jednog kluba.

A ponuda je, naravno, bilo.

– Kada su se klubovi raspitivali, kada sam ja dobro igrao, tada nisam želeo da idem. Bio sam na probi u jednom klubu iz Albanije, takođe i u jednom superligašu, ali sam tada rekao sebi – samo da se završi ovo i hoću da idem kući. Hoću u Dobanovce i to je to. Zvao me je jedan menadžer za Grčku, rekao idemo, odlična plata. Odgovorio sam mu – neću, želim da ostanem! Tada je bilo najviše ponuda. Kasnije su krenule priče, pa šta da ga zovemo kad je on tu ceo život, sigurno će nas odbiti. Što je nekako i logično kad pogledaš.

SKORO 500 UTAKMICA U DRESU BUDUĆNOSTI

Za sve ove godine, Lučić je stigao do brojke od skoro 500 utakmica!

– Pre četiri godine odigrao sam 400. meč, a sada mi malo fali do 500. Kada sam stigao blizu 400. utakmice rekao sam sebi – ostajem dok ne dođem do te brojke! Retko gde u svetu ima da je neko toliko u jednom klubu. Ponosan sam na sebe šta sam sve preživeo! Nije uvek bilo lepo, ni lako… A stigao sam skoro do 500 utakmica, do sada sam ih 480 odigrao. Imajući u vidu da ih za sezonu odigramo najviše 30-ak, to je ogromna brojka! Da igram u Engleskoj stigao bih do 1000! Šta je, tu je, odigraću ih bar još 200!

Kako sam ističe, nema nameru da okači kopačke o klin!

– Ovo mi je 18. sezona i ja želim i dalje da igram. Krenuo sam mlad i spreman sam da odigram još na visokom nivou.

Od tih skoro 500 utakmica jedne se ipak sa ponosom seća:

– Debi u Prvoj ligi – sve nam je bilo novo bilo je pitanje da li mi to možemo, da li smo zasluženo tu… Igrali smo protiv Kolubare u gostima, dobili smo 1:0. Gol je postigao Đurađ Dobrijević, koji je ove sezone nosio dres upravo Kolubare, na moju asistenciju. Tu smo vezali par pobeda, ponela nas je euforija, lepi neki momenti.

Ta sezona u Prvoj ligi bila je nešto posebno.

– Kad smo ušli u Prvu ligu sve je bilo novo. Ti karantini, putovanja to nam je bilo baš zanimljivo. Kao mala deca kad idu u Diznilend, pazi mi idemo u karantin, totalno nerealno. Dobanovci u Prvoj ligi, takmičimo se protiv velikih gradova, bivših superligaša koji su igrali Evropu…

Za 18 godina u klubu, Lučić je često šetao iz ranga u rang…

– Debitovao sam u Srpskoj ligi tu smo igrali tri godine i onda… Predsednik je video da smo slabi, pustio je da ispadnemo iz lige. Par godina smo bili u Zoni, vratili smo se, a nekoliko sezona posle toga ušli smo u Prvu ligu. Nismo forsirali, na polusezoni smo bili četvrti, predsednik je rekao ako hoćete uđite, imam para da finansiram Prvu ligu, bilo bi lepo. I, eto… Mi smo ušli, imali smo dobru ekipu. Kada smo ušli skoro ceo tim je ostao na okupu i doveli smo dva igrača i bili smo jedna od boljih ekipa.

A saigrači su mu bili mnogi odlični fudbaleri od kojih je izdvojio jednog.

– Sigurno Nemanja Subotić koji sad nastupa za Radnik iz Surdulice. On je iz Zone, preko Srpske lige došao do Prve lige. Posle sezone u Prvoj ligi otišao je u Vojvodinu. Nerealno zvuči iz Dobanovaca u Vojvodinu! I tamo je bio jedan od najboljih igrača i pored toga što niko nije očekivao. On je jedan od najboljih mada ih ima dosta… Bilo je bivših reprezentativaca, posebno mladih koji su prošli kroz Dobanovce.

GOLMAN NA FOLKLORU, LUČKE ČUVA MREŽU

Tokom karijere Lučke je igrao uglavnom uz desnu aut liniju, nekad napred, nekad nazad. Ali…

– Mlađe kategorije i početak seniorski sam igrao napred. U međuvremenu su me vratili na beka. Mada mogu da igram sve pozicije, čak sam i branio 4,5 utakmica, dve sam cele branio to znam sigurno! Primio sam jedno četiri komada, u prvom timu, mislim da smo Srpska liga bili. Imali smo tri golmana u klubu – jedan se povredio, drugom je istekao lekarski, a treći, zamisli, otišao sa folklorom.

Ove sezone se Budućnost bori za opstanak u Prvoj ligi Srbije, a Lučić nam je otkrio kako je izgledalo odrastanje na terenu u Dobanovcima:

– Klub je bio organizovan kao i skoro svi u Srbiji, uglavnom je sve to bilo jako siromašno. Naravno ako izuzmemo klubove sa jakom školom, Zvezdu, Partizan, bili su tada tu i Zemun i Radnički Novi Beograd. Srećom, imali smo trenere koji su bili fanatici za fudbal, a i mi smo voleli fudbal više nego deca sada! Svaki trenutak smo koristili da budemo na terenu. Mogu reći da smo više naučili igrajući napolju i gledajući druge utakmice nego u samoj školi – rekao je Lučke, pa dodao:

– Roditelji takođe sada prave veći pritisak, misle da će sa 16 godina dete da im pređe odmah preko i finansijski ih obezbede. Posebno u Srbiji gde su uglavnom sve prevaranti.

DA JE TAKO – SVE BI NAS PRODALI

Lučić prema Transfermarktu vredi 75 hiljada evra, a 2019. godine vredeo je čak 125 hiljada. Ovo je nasmejalo legendu Dobanovaca:

– Kada bi ponude bile kao što piše na Transfermarktu, klub bi odmah prodao sve igrače. Bukvalno ceo tim bi prodao za one cene na Transfermarktu.

Kako u celoj Srbiji, tako i u Dobanovcima, situacija je varirala iz godine u godinu…

– Predsednik Mane je celu moju karijeru tu, a 30-ak godina je predsednik. Zavisi od tih ljudi pored njega koji su u upravi, od toga su zavisili odnosi. Nekad je bilo super, nekad je bilo loše. Ja nikada nisam imao problema. Krenuo sam od volontiranja, došao do neke dobre plate za Srbiju. Ali srpski fudbal je i dalje na amaterskom nivou… Ja sam za to da ako treba bude jedna liga sa deset klubova koji će da obezbede igračima maksimalne uslove – da rade i da se posvete samo fudbalu. A ne da gledaju da li će biti plate, kad će biti plate… To je baš užas u Srbiji! Kada bi se napravilo da klubovi pre sezone moraju da obezbede budžet za igrače i da to garantuju pre početka – smatra Lučić.

Otkrio nam je Lučke i ko su mu bili idoli u detinjstvu.

– Kad sam bio mali, prvo sam zapazio Džej Džej Okoču. Zatim su došli Ronaldinjo, Ibrahimović, Zidan, Ronaldo… Mesi je priča za sebe, ali sam više voleo ove pre. I uvek sam cenio te atraktivnije igrače, tehnički obučene, driblere.

Kada bi birao ekipu za mali fudbal, zna koga bi stavio u tim!

– Na golu Aleksandar Kirovski, zatim Subota (Nemanja Subotić), mali Arsa (Željko Arsić), Đuka (Đurađ Dobrijević) i naravno da bih sebe stavio – kako je počeo razgovor, tako ga je i završio Lučić – sa osmehom na licu.

Izvor: MeridianBet